Film "The Beyond", izašao prošle godine, prošao je gotovo nezapaženo u svetu filmske kritike i publike. Nećete naći mnogo podataka o njemu na internetu, a ni o ekipi koja ga je snimila. To je donekle i razumljivo, jer se ne radi o holivud blokbaster ekipi koja radi na hitovima koji pune sedišta po svetskim biskopima. Od režisera do glumačke ekipe, radi se o timu koji je raspolagao ograničenim sredstvima i čiji su dometi istima jasno ograničeni. Možemo tome dodati da je sasvim sigurno jedan od razloga i to da se radi o SF žanru, koji nije poznat po tome da nudi previše kvalitetnih naslova (kada se zanemari zasićenost specijalnim efektima kojima se nastoji zameniti loša gluma i scenario). Međutim, kada se uzmu u obzir sve ove činjenice, radi se o solidnom ostvarenju koje je drugačiji pristup produkciji učinio nepravedno zanemarenim.
Režiser Hasraf Dulul, kom je ovaj film debi, inače je stručnjak za vizuelne efekte i radio je kao takav na većem broju poznatih filmskih naslova ("Vitez tame", "Helboj II: Zlatna vojska"). Dulul se za "The Beyond" odlučio da upotrebi tehniku "found footage", uz dokumentarni stil koji uključuje isečke intervjua sa glavnim protagonistima. "Found footage" pronašao je svoju široku primenu u filmovima horor žanra, ali i SF-a, od izuzetno uspešnih, sve do potpunih debaklova. Dulul uspeva da u "The Beyond" pronađe pravu meru u izmeni tehnika, tako da pomenute intervjue, koji vam daju vrlo uverljiv utisak da se radi o popularnonaučnom dokumentarnom filmu, izmenjuju sekvence igranoga filma stvarne interakcije među protagonistima, inače članovima tima svemirske agencije NASA.
Manje poznati glumci, koji su u većim hitovima ostvarili epizodne uloge (Dejvid Bejl, Džejn Peri, Koša Engler i dr.) svoj su deo obavili zaista korektno i uspešno. U jednako dobroj meri nas uvode u dileme koje pred njih kao naučnike postavlja pojava misteriozne svemirske anomalije u blizini naše planete, koju oni nazivaju "the void" (praznina), kao i učinku i značenju koje takvo otkriće ima za njihove privatne živote. Proučavajući anomaliju, Gilijan (Džejn Peri) i njen nadređeni u agenciji, kao i blizak saradnik Aleks Grant (Najdžel Barber), dolaze do neminovnog zaključka da se ovako veliko otkriće, "najveće u istoriji istraživanja svemira" ne sme zanemariti time što će se ograničiti na površno posmatranje slanjem sondi. Kada jednu od njih proguta "praznina", pre toga poslavši podatke da anomalija možda predstavlja crvotočinu koja vodi "negde", stručni tim dolazi do zaključka da je jedino rešenje ove misterije slanje ljudske posade kroz pukotinu, što, sasvim razumljivo, nameće određene etičke, moralne ali i organizacione dileme. Rešenje se nalazi u obliku slanja nečega što neće biti niti ljudi niti roboti, nego nešto u sredini - tzv. Human 2.0., humanoidni roboti koji predstavljaju kombinaciju organskog i sintetičkog, kojim upravljaju ljudski mozgovi implantirani u njih. Radi se o rezultatu najtajnijeg projekta vlade, a koji je jedino moguće ostvariti uz pomoć dobrovoljaca koji su voljni da doniraju svoje mozgove radi implementacije u sintetička "tela". Ovakva posada biće poslata kroz crvotočinu kako bi otkrila da li se iza te anomalije krije inteligentni život.
Projekat požuruju i neki drugi faktori, poput pojave misterioznih sfera iznad Zemljine atmosfere, čija je svrha nepoznata, a namere nedokučive. Agencija povezuje te pojave sa anomalijom, no ne može da bude sigurna predstavljaju li pretnju. Tek nakon slanja dvočlane posade u "prazninu" i njenog povratka u Sunčev sistem prava priroda tih sfera biće razotkrivena celom svetu.
Neki će zameriti ovom filmu da previše crpi iz drugog, daleko komercijalno uspešnijeg i od publike zapaženijeg hita "Interstellar", međutim, po svom sadržaju i formi pre bi se moglo reći da on nadopunjuje neke momente koji ili nisu smatrani vrednima za radnju ili su tek površno obrađeni. U Nolanovom hitu hitna potreba da se pronađe novo stanište za čovečanstvo, čija je egzistencija ozbiljno ugrožena brzim propadanjem svih useva, a time i stalnim nedostatkom hrane, jednostavno baca u drugi plan sve implikacije slanja ljudske posade u nepoznato. Isto tako, nemamo isti onaj osećaj težine lične odgovornosti dok gledamo likove odlučne da doniraju svoj sopstveni mozak za implementaciju, znajući da se radi o putu bez povratka, te očaju i rezignaciji medicinskih stručnjaka kada neuspeh prvog pokušaja uzrokuje smrt prvog donora. Ovde ne preti neposredna opasnost čovečanstvu, ali nas podseća da ni naš trenutni svet nije daleko od toga. Neredi po ulicama, vanredne mere vlade, pokretanje bezbednosnih sistema, sve zbog pojave pretećih sfera, pojačavaju osećaj straha i neizvesnosti na gotovo jednak način kako i čoveku sadašnjice razne krize i ratovi po svetu barem na trenutke oduzimaju spokoj. Valjda ključan momenat filma, koji prikazuje svo neznanje i ograničenost čoveka, njegovog poimanja svemira i njegovih zakona (ne samo sa naučnog stajališta), jeste onaj kada u trenutku nepredviđenih posledica pojave anomalije na planetu zemlju počne da pada kiša asteroida i meteorita koja preti da je uništi, dolazi do čuda - sfere se raspršuju, stvaraju zaštitni omotač oko Zemlje i spašavaju čovečanstvo od potpunog uništenja... one iste sfere u koje vojska par dana ranije ipak odlučuje da puca svim mogućim raspoloživim naoružanjem.
Pored mora SF naslova, koji su svoju slavu uglavnom stekli prekomernom upotrebom vizuelnih efekata (iako bi bilo nepravedno reći da je "Interstellar" jedan od njih) te dobili simpatije većeg dela publike, pa i kritike, "The Beyond" je potpuno neopravdano prošao nezapaženo, a od kritika koje je dobio uglavnom su one kako je "dosadan" i "bez priče". Sve to je daleko od istine, jer ne mora svaki film da pršti vizuelnim efektima, akcijom i plitikim humorom kako bi bio kvalitetan. Možda ne dopadljiv, ali kvalitetan bez sumnje. Budući da se radi o debiju jednog stručnjaka koji je dosada radio isključivo na vizuelnim efektima, može se reći da je Hazraf Dulul probio granice sopstvene profesije i stvorio nešto što bi moglo da ukaže na neke svoje nove buduće projekte u kome bi mogla da uživa publika koja zna da ceni dobro osmišljen i sadržajan SF naslov.