Potera za zlatom

Aljaska, krajem 19. veka. Ljudi iz svih krajeva sveta dolaze u negostoljubivo podneblje nadajući se kako će tamo pronaći zlato i tako se obogatiti. Ono što nalaze je, međutim, nepodnošljiva hladnoća i nedostatak hrane. Među takvim očajnim avanturistima je i simpatični usamljeni tragač (Č. Čaplin), a na njegovom se putu nađu i dvojica snažnijih i naizgled snalažljivijih tipova, neotesani ali dobroćudni Veliki Džim Meklejn (M. Svejn) i lopov i ubica Crni Larsen (T. Mari). Glad ljude natera na svašta: jednoga dana usamljeni tragač u trošnoj kolibi priprema Velikom Džimu očajničku večeru - kuvanu cipelu...

Samom Čaplinu "Potera" je bila njegovo najomiljenije ostvarenje, film po kom je, kako je više puta izjavio, želeo ostati zapamćen. Reč je o oglednom primeru Čaplinove estetike, duhovitom, zabavnom i melanholičnom filmu u kom se veliki reditelj satirički odnosi prema pojedincu i društvu, ali istovremeno iskazuje veliko poverenje u čoveka i njegove mogućnosti.

Pedantni Čaplin snimio je 27 puta više materijala no što je uvršteno u konačnu verziju filma, za potrebe snimanja fascinantne uvodne scene angažovao je 2500 statista, pravih tragača za zlatom. Klasična scena u kojoj Čaplin i Mek Svejn jedu kuvanu cipelu snimana je tri dana, doživevši 63 ponavljanja. Veliki hit u doba premijere, "Potera za zlatom" je u bioskopima ponovo distribuisana 1943., obogaćena novom muzikom i Čaplinovom zvučnom naracijom, te bila nominovana za dva Oskara. Zanimljivo, jedna od nominacija koju je ovaj nemi klasik zaslužio bila je i ona za najbolji zvuk.