Od postanka sveta pa do dana današnjeg svako se upitao bar jednom u životu: šta će biti sa mnom kad se privede kraju ovozemaljski život? Da li je to večiti kraj? Zauvek? Postoji li neka nada da se još jednom pojavimo u ovom svetu i vidimo sve one koje smo voleli? I koja bi bila „cena“ te pojave? I te ljubavi? Da li ćemo ovaj svet – možda, videti još jednom našim očima ili očima nekog drugog živog bića? I da li ćemo u tom nekom „novom životu“ moći da ispravimo greške učinjene za života, pre odlaska koji se tako nemilosrdno i kratko kratko zove – smrt. Ni kraće ni teže reči.
Filmska priča Nije loše biti čovek daje jedan od mogućih odgovora koji je, inače, prisutan u religijama, verovanjima i običajima naroda celog sveta. Neko će u ovu priču iskreno poverovati zbog sopstvene empatije prema drugim živim bićima, neko će sve ovo gledati kao neverovatnu sagu o želji za životom, ali će svi – sigurno, sa pritajenom nadom očekivati da kraj nije večiti kraj, da ćemo se jednog dana ponovo videti i negde sresti. Još ako smo se voleli – to je neizbežno.
Scenarista i reditelj je Dušan Kovačević, direktor fotografije Goran Volarević, scenograf Milenko Jeremić, kostimografkinja Dragica Laušević, originalnu muziku za film komponuje Momčilo Bajagić Bajaga, a dizajnerka filmske maske je Jasmina Mina Lilić.