U ime oca

Godine 1974. u jedan londonski pab pripadnici IRA-e podmetnuli su bombu od koje je poginulo više ljudi. Tada je situacija u Severnoj Irskoj bila posebno napeta. Britanska je vlada donela i jedan vanredni zakon koji je omogućavao policiji da ljude osumnjičene za terorizam zadrži u zatvoru do sedam dana i bez  naloga za hapšenje.

Tih je dana u potrazi za poslom u London iz Belfasta stigao mladić po imenu Džeri Konlon (D. Dej-Luis). Još se u Belfastu, gde su i dalje živjeli njegovi roditelji te mlađa braća i sestre, bavio sitnim kriminalom. Međutim, cela porodica nije htela da ima nikakve veze sa politikom, a pogotovo ne sa IRA-om. U Londonu ga nakon eksplozije u pabu uhapsi policija sa troje prijatelja. Pod pritiskom javnosti, a željni da što pre pronađu krivce, policajci ih tako grubo ispituju i fizički muče, da to četvoro nevino optuženih prizna da su teroristi. Zbog toga policija uhapsi i celu Konlonovu oporodicu, a i neke druge ljude optuživši ih da su učestvovali u pripremi atentata. Džerija će osuditi na doživotnu robiju, s tim da mora najmanje trideset godina da provede u zatvoru, a osude i oca (P. Postltvejt).

U zatvoru se otac i sin veoma zbliže. Nakon pet godina saznaju od jednog zatvorenog pripadnika IRA-e da je on rekao policiji kako Konloni nemaju veze s podmetanjem bombe. Tada njihov slučaj preuzme engleski advokat Garet Pirs (E. Tompson) i uz njenu pomoć Džeri će dokazati svoju i očevu nevinost. Ipak, Džeri će u zatvoru, iako nevin, provesti četrnaest godina. O svom slučaju napisaće i knjigu po kojoj je snimljen film.