Sve je počelo 17. januara kada su predstavnici Srpske napredne stranke u Beški organizovali tribinu na koju je kao govornik pozvan Veselin Šljivančanin, haški osuđenik za ratne zločine, koji je odslužio kaznu. Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava tvrde da su pretučeni jer su želeli da iskažu protest zbog davanja legitimiteta ratnim zločincima. Funkcioneri Srpske napredne stranke i predstavnici države osuđuju nasilje, dok istovremeno optužuju aktiviste Inicijative mladih da su sami odgovorni za incident. Nekoliko dana kasnije grupa ljudi izlepila je vrata kancelarije inciijative mladih za ljudska prava porukama izdajnici i soroševi plaćenici. Činjenica da tužilaštvo gotovo četiri meseca ne može da utvrdi ni krivce ni krivična dela za ove incidente pokazuje da Srbija klizi ka ivici da žrtve pretvori u nasilnike, a nasilje u legitimno sredstvo. Iako postoji snimak početka incidenta, brojni svedoci i lekarski izveštaji, istraga još nije počela, odnosno u toku je tek predistražni postupak. Ako vladajuća stranka promoviše čoveka koji je pravosnažno osuđen za ratni zločin, a s druge strane postoje oni koji smatraju da je tako nešto nedopustivo, ne može da se govori samo kršenju o slobodi govora jednih i drugih, već o sukobu sistema vrednosti, i ne može se posmatrati kao izolovan incident. Istovremeno, posao nezavisnog tužilaštva je da se bavi utvrđivanjem činjenica i odgovornosti, a ne da kalkuliše između sistema vrednosti.