Iz senke prošlosti: Uspomene Filipa Hristića

 Odrastao je sa sinovima knjaza Miloša Milanom i Mihailom pod budnim okom kneginje Ljubice. Školovao se u Beču i Parizu. Doktorirao je pravo na Sorboni 1849. godine. Filip Hristić (1819-1905) je jedan od onih ljudi koji su obrazovani u Evropi i postavili osnove za stvaranje moderne Srbije u 19. veku. Bio je na važnim državnim poslovima u vreme vladavine Miloša Obrenovića, njegovih sinova Milana i Mihaila i za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića. Po povratku na presto Obrenovića u prvoj vladi kneza Mihaila bio je premijer. Filip Hristić je bio ministar spoljnih poslova, ministar prosvete, u važnoj diplomatskoj misiji u Carigradu između 1870. i 1878. Bio je naš poslanik u Beču i prvi poslanik Srbije u Londonu. Napisao je pet udžbenika iz nekoliko predmeta, bio je na čelu komisije koja je napravila program i pratila tok obrazovanja i vaspitanja kneza Milana Obrenovića i izveštavao o njegovom napretku. Filip Hristić je bio prvi upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu i za njegovo vreme je izrađena zgrada na Trgu republike. Pred kraj karijere bio je guverner Narodne banke Srbije (1885-1890) i za to vreme podigao i danas jednu od najlepših zgrada u Beogradu. Bio je član Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva, Kraljevske akademije. Sve to je bio, a iz kolektivnog pamćenja je obrisan kao da nije ni postojao. Ova važna ličnost iz istorije Srbije neće ostati zaboravljena zahvaljujući naučnom radu dr Jelene Paunović Štermenski. Ona je priredila za štampu dnevničke beleške Filipa Hristića koje su objavljene 2015. godine. Takođe je 2015. godine izašla knjiga dr Jelene Paunović Štermenski Filip Hristić.