Ubistvo na britanski način

• dokumentarni

Kulturno umetnički programRTS-a, Redakcija za kulturu i umetnost prikazuje seriju BBC-a pod nazivom „Ubistvo na britanski način“ koja govori o ubistvu kao sociološko psihološko kulturološkom fenomenu.

Otkud to da se u zločinu uživa? Pisac onog vremena Tomas De Kvinsi  govorio je“ Ako je ubistvo počinjeno, zaboravimo moral i uživajmo u dobrom ubistvu“. To uživanje traje do danas.

 

Od novinske vesti, preko melodramatične zabave na britanskoj sceni, tada nazvanoj „krvava scena“ do popularne pesme koju su izvodili ulični pevači, o ubistvu Marije Morten. Ali tu nije kraj. Ubistva su toliko bila uzbudljiva da su ljudi želeli da poseduju suvenire koji podsećaju na ove dogadjaje. U jednom muzeju čuva se potiljak glave ubice Vilijema Kordera. Čuveni pisac Čarls Dikens, izjamio je sobu u hotelu da bi mogao da posmatra pogubljenje  jedne žene ubice. To je bio prvi rešeni slučaj ubistva što je označilo novo poglavlje u istoriji ubistva.

 

Druga epizoda nosi naziv „Pronicljivija istraga“.

 

Kako je dr Palmer postao ubica?Ovom temom danima su bavila štampa. O tome   koliko su ljudi u 19.veku  bili opsednuti interesovanjem za ubistva, govori i Muzej patologije u kome se u teglama čuvaju zaraženi ljudski organi! Broj ubistava bio je sve veći ali pojavljuju se detektivi.Njihov rad na otkrivanju zločina postaje novo polje interesovanja javnosti. Pisac Čarls Dikens je često bio sa njima, pišući o njihovom radu i velikoj hrabrosti. Iz svedočenja njegovog unuka saznajemo da je voleo podzemlje, bordele...i često tamo boravio.Detektivi su bili toliko omiljeni da su im  gradjani pisali i nudili svoje vidjenje.U to vreme nastao je najbolji detektivski roman u Engleskoj „Mesečev kamen“. Dolazi i do interesovanja za psihu ubica.Tada je nastala priča o dr Džekilu i mister Hajdu. U isto vreme kreiran je lik Šerloka Holmsa, idelanog detektiva koji je i danas popularan.Ovo je predstavljalo početak nove detektivske ere.

 

Treća epizoda nosi naziv „Zlatno doba“

 

 Sve je počelo stvarnim ubistvom 1910. Kako je dr Kripen postao čuveni ubica. U Muzeju „Madam Tiso“ čuva se njegova figura.

Šta je još donelo Edvardijansko doba?

Metju Pričard, unuk Agate Kristi govori o tome kako je njegova baka pisala. Dvadestih godina dvadestog veka interesovanje za ubistvo dostiže vrhunac. Pišu se knjige o rešavanju slučajeva, slagalice sa prizorima ubistva, društvene igre.Taj blaženi odnos prema ubistvu, onog vremna nazvan je „Snobizam s primesom nasilja“.