Kakve su bile procene političara i diplomata o mogućnosti ratnog sukoba? Kako je Nemačka bezuslovno podržavala Austrougarsku, a Rusija odlučno stala u odbranu Srbije? Kakve je instrukcije davao Pašić srpskim poslanicima na strani? Šta se dešavalo na granicama Srbije? Odgovore pogledajte u video dnevniku Stogodišnjica velikog rata od atentata do rata-telegrami, koji su realizovali Institut za savremenu istoriju u Beogradu i VAF produkcija.
Od ubistva u Sarajevu juna 1914. do početka rata jula 1914. prošlo je nešto više od 30 dana. U serijalu iz dana u dan pratimo diplomatske akcije, ali i događaje koji su većinu evropskih država i naroda gurnuli u rat. U seriji telegrama i drugih depeša poslanika Kraljevine Srbije u tadašnjim ključnim evropskim prestonicama od Beča, Berlina, Budimpešte, Londona, Pariza, Petrograda, pa sve do Carigrada, Sofije, Atine, Rima i Cetinja, značajna imena srpske diplomatije i politike slali su izveštaje i procene, telegramom ili telegrafom, Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije na čijem je čelu stajao predsednik vlade i ministar inostranih dela Nikola Pašić.
Poređani hronološki, odabrani telegrami najbolje svedoče o diplomatskim zakulisnim igrama, suprotstavljenim izveštajima, pogrešnim ali i pravim procenama, skrivenim i pravim namerama evropske političke i vojne elite. Kako je vreme više odmicalo od atentata na Franca Ferdinanda tako je sve manje spominjan atentat u Sarajevu, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, Ferdinand i atentatori. Srbija i Srbi, a delom i Rusija, ključne su reči evropske diplomatije. Događaji su se dramatično ubrzavali. Neobuzdana štampa, posebno u Beču i Berlinu, napadala je Srbe i Srbiju, ali i Rusiju, kroz neviđenu propagandu.
U direktnim diplomatskim i vojnim krugovima Beča i Berlina konstruisan je ratni sukob a oduševljenje i entuzijazama za rat iskazan je kod većine evropskih naroda. Stvorena ratnom propagandom psihoza poželjnog obračuna sa Srbima i Srbijom kulminirala je austrougarskim ultimatumom Srbiji, njenim umerenim odgovorom koji nije zadovoljio Beč, objavom rata Srbiji, mobilizacijom u mnogim zemljama i otpočinjanju ratnih sukoba u čitavoj Evropi.
Austrougarska je želela rat sa Srbijom, za koji je našla zgodan povod u ubistvu prestolonaslednika u Sarajevu. Od tog trenutka pa u naredne četiri nedelje vršene su diplomatske i vojne pripreme i učvršćivanja savezništva. Nada i plan da će se rat voditi samo između Austrougarske i Srbije pokazao se kobnom greškom. Uprkos nedostatku čvrstih dokaza o umešanosti srpske vlade u atentat i njenim pomirljivim gestovima i izjavama, Austrougarska je objavila rat Srbiji. Nekoliko dana posle toga rat je postao evropski a onda i svetski.
Poređani hronološki dokumenti kreiraju vernu sliku događaja u Evropi u periodu od atentata do početka rata. Ovaj svojevrsni video dnevnik vraća nas u dane od pre sto godina, govorom i jezikom dokumenata i fotografija i kontekstom i vrednosnim sudovima onoga - ne današnjeg vremena.