Hari Poter i Polukrvni princ (2009)

"Hari Poter i Princ mešane krvi" šesti je i dosad najslabiji izdanak sage o mladom čarobnjaku Hariju Potteru. Slabosti se očituju na više nivoa, a nije pošteđena ni ona izvođačka. Danijel Redklif (Hari), Rupert Grint (Ron) i Ema Votson (Hermione) odavno više nisu deca kao što su bili kada je serijal počeo da se snima, nisu više ni tinejdžeri nego adolescenti, a glumačke dosege u toj dobi interpreta upoređujemo sa onima odraslih. I dok Redklif još možda i može da se provuče u kategoriju "korektno", njegovi filmski prijatelji zaista trebaju još mnogo da uče. Hermionin emocionalni slom kad vidi dragog sa drugom, ili Ronove scene nakon što pojede začarane slatkiše odglumljene su ispod nivoa prosečnih tinejdžerskih televizijskih serija. Naravno da tome nisu krivi samo mladi glumci, nego dobrim delom i reditelj Dejvid Jejts koji se zadovoljio njihovim ispodprosečnim rolama. Problem je takođe i u predugom trajanju filma koji, zbog delom pogrešnog izbora onoga što je scenarista uzeo iz knjige delom i zbog načina na koji su odabrani delovi spojeni, nema sadržaja kojim bi opravdao trajanje od 153 minute. Čini se da je svestan toga Jejts posegnuo za oprbanim trikom - dosta je uložio u vizuelnu komponentu odnosno u stvaranje atmosfere. Snimatelj Bruno Delbonel obavio je dobar posao, no njegov rad prenametljiv je u odnosu na ostale sastavnice filma i podseća na pitanje koje si gost restorana sa pravom postavlja kad mu serviraju jako začinjeno jelo koje to ne bi trebalo da bude: "Šta je kuvar time pokušao da sakrije?" "Hari Poter i Princ mešane krvi" se, za razliku od prethodnika, čini necelovitim, odnosno "nesamostalnim" filmom u čijem će se svetu najbolje snaći mnogobrojni zaljubljenici u knjiški i filmski serijal, dok će ostale uglavnom ostaviti ravnodušnima. Ono što bi donekle moglo da opravda takav kvalitativni "korak unatrag" jeste da je reč o uzimanju zaleta za zadnja dva filma serijala, odnosno ekranizaciju knjige "Hari Poter i pokloni smrti" koje će takođe da režira Dejvid Jejts, te će tada "Princ mešane krvi" možda imati više smisla.