Iva tog 21. oktobra slavi svoj četrnaesti rođendan. Rođena i odrasla u građanskoj porodici srednjega sloja, sa majkom domaćicom i ocem sitnim preduzetnikom, koji su joj za rođendan poklonili – kameru. Nestrpljiva, odmah je stavila u funkciju i počela da beleži… Dan kao naručen. Za brutalno iskreni portret svoje porodice. Napetost u njihova četiri zida, kako prolazi dan i bliži se slavljenička večera, postaje sve opipljivija.
Otac je na druženje pozvao i svog mogućeg poslovnog partnera koji bi se u prijatnom društvu trebao opustiti i staviti potpis na ugovor koji bi mu obezbedio unosan poslić. Da bi situacija tekla što lakše, majčin je brat pozvao u goste i prijateljicu, eskort damu koja jedina među njima govori nemački…
Gradacijom katastrofalnih događaja veče se bliži kraju….
Film je na Pula Film Festivalu 2005. dobio Veliku zlatnu arenu za najbolji film, zlatne arene za režiju, glavnu mušku ulogu i glavnu žensku ulogu te Nagradu Hrvatskog društva filmskih kritičara za najbolji film; na Dubrovnik Film Festivalu Dubravku za najbolji film, a na Ljubljana Film Festivalu Nagradu Međunarodne federacije filmskih kritičara za najbolji film. Tomislav Radić dobio je Nagradu "Vladimir Nazor".
Film je dosad prikazan i na festivalima u Montrealu, Sarajevu, Manhajmu, Hajdelbergu, Pragu, Plzenu, Los Anđelesu, Valensiji, Varšavi, Vizbadenu i Zlinu.