Za ljude ovekovečene na fotografiji, dizanje zastave je mala formalnost usred teške bitke; ali za one kod kuće, prizor ovih ljudi koji bez reči rade zajedno na tome da prežive slabe šanse trenutno od njih stvara heroje. Osvaja američku javnost željnu nade, iscrpljenu naizgled beskonačnim ratom. Majkama daje razlog da veruju da će im se sinovi vratiti živi, a onima koje žale za izgubljenim sinovima koji se uopšte neće vratiti puno znači. Da bi iskoristili talas osećanja koja budi fotografija, preživeli "Nosioci zastave" su izvučeni iz bitke i poslati nazad u SAD da tamo služe domovini, ne na bojnom polju, već među masom ljudi koji su se okupili da budu blizu "istinskih heroja" i ispisuju očajnički potrebne čekove za finansiranje ratnih napora.