Ugledni američki matematičar Dejvid Samner (D. Hofman) stiže sa suprugom Ejmi (S. Džordž) u slikoviti engleski gradić u Kornvolu da sledećih nekoliko meseci dovrši svoju novu knjigu. Ejmi je poreklom iz tog mesta te njen povratak odmah izazove pažnju sumeštana, posebno njene ljubavi iz mladosti, Čarlija (D. Heni). On je još uvek zaljubljen u Ejmi, pa kad ga Dejvid unajmi da sa kolegama popravi krov na kući, to mu je prilika da se udvara svojoj bivšoj devojci. Premda istinski zaljubljena u Dejvida, Ejmi je sve nezadovoljnija brakom i suprugovim zanemarivanjem. U takvim okolnostima Čarli pokuša da joj se približiti, no kad ga ona odbije, on je, tokom Dejvidovog odlaska u lov, prisili na seks. Zateknu ih Čarlijevi radnici koji, zapretivši im oružjem, brutalno siluju nesrećnu Ejmi. Mlada žena zataji šta se dogodilo, ali kad u njihovu kuću uskoro stigne Henro Najls (D. Vorner) kog sumeštani optužuju za nestanak devojke Dženis (S. Tomset), napetost će se pretvoriti u pravu tragediju...
U svetskoj je kinematografiji teško je pronaći efektnije primere anuliranja nasilja nasiljem od niske Pekinpaovih filmova. Među njima posebno mesto ima psihološka drama "Psi od slame" koja je zbog svog sadržaja i dan danas zabranjena u Velikoj Britaniji gde je snimljena. Šta je zgranulo cenzore da ovaj, po mnogima jedan od najboljih Pekinpaovih radova, ni nakon više od trideset godina ne može da stigne do britanske publike? Raščlanjujući film iz današnje perspektive, odnosno vremena u kom je svekoliko nasilje jednostavno deo svakodnevice, teško je pronaći suvisao odgovor. No, kontekstuališući film u doba produkcije, jasno je da je njegova beskompromisna mešavina nasilja i nasilnog seksa bila isuviše problematična za duh vremena. Scena grupnog silovanja glavnog ženskog lika zaista je bolan i uznemirujući filmski izraz, ali je u Pekinpaovoj režiji ostvarena krajnje vešto da bi joj se mogla osporiti poruka i umetnička snaga. Upravo je takav, idejno kompleksan i kinematografski maestralan, celi Pekinpaov film, u kom su gotovo idealno uravnoteženi priča, napetost, karakterizacija i vizuelna impresija.
Fabula je znalački ispričana kroz podužu tenzičnu ekspoziciju, zatim kratak i silovit zaplet te furiozni rasplet pun krvi i pucnjave koji de fakto sugeriše da i pacifizmu skloni pojedinci u izvesnim okolnostima postaju zagovarači osvete i nasilja. Takvog pojedinca besprekorno tumači oskarovac D. Hofman (Krejmer protiv Krejmera, Kišni čovek), dok mu odlično parira S. Džordž (Tomorrow Never Comes) u ulozi supruge. Film je snimljen prema romanu "The Siege of Trencher's Farm" Gordona M. Vilijamsa, a svojom se reputacijom nadovezao na tada zahuktali trend proturečnih filmskih radova na temu nasilja i nasilnika (Kjubrikova "Paklena narandža", Sigelov "Prljavi Hari"). Sjajno snimljen i montiran, film je zaslužio i nominaciju za Oskara u kategoriji najbolje muzike (Džeri Filding).