Iskustvo koje je Baz Lurman prikupio radeći na debiju "Strictly Ballroom" (1992) te potom na dva filma koja su mu donela svetsku slavu: "Romeo + Julijat" (1996) i "Mulen Ruž! " (2001) nije mu pomoglo u stvaranju grandioznog spektakla kakvim je njegova "Australija" zamišljena. Naprotiv. Kada se udaljio od književnih predložaka, Šekspira i Aleksandra Dimaa sina (jer "Mulen Ruž! " je tek jedna od brojnih verzija njegove "Dame s kamelijama") i prebacio se na teren nacionalnog epa, filmska mu je struktura počela ozbiljno bolovati od viška materijala. Viška čak i za film trajanja 165 minuta koji su uz Lurmana oblikovala još trojica scenarista.
Radnja se odvija gotovo pravolinijski, a svestan toga Lurman ju je različitim stilskim pristupima razlomio na fragmente koji zajedno ne čine skladnu celinu. Prvi deo filma gotovo je parodija vesterna, sledi deo koji bi odgovarao današnim filmovima puta (teranje stoke kroz pustinju i buđenje osećaja), kratki dramski umetak, potom ratni nazovi spektakl i za kraj "srceparajuća" limunada. I dok će se gledaoc na početku još možda i smeškati nesvestan kojim ga putem reditelj vodi, u ključnim dramskim trenucima teško će zadržati smeh izazvan količinom gluposti po sceni. Lurman ima potrebu da svaki kadar "začini" nekim "remetilačkim faktorom", jer kako drukčije nazvati npr. računalne efekte koji ponekad ostavljaju slabiji utisak nego efekti iz filmova snimljenih u vreme radnje filma, pred Drugi svetski rat.
Najuverljiviji su delovi filma oni izvorni, lepo snimljeni kadrovi australijske divljine, kao i nastup Brendona Votersa u ulozi dečaka mešanca (majka mu je Aboridžinka, a otac belac). Kamera voli divlje konje, vetar i veličanstvenu prirodu, no snimci svega navedenog mogu da čine dobar propagandni materijal, no nisu dovoljne za dobar igrani film. Šta reći o glumi glavnih protagonista, najpoznatije Australijke u Holivudu Nikol Kidman i hjua Džekmena, prošle godine okićenog titulom najseksipilnijeg muškarca godine po izboru časopisa Pipl? Pratili su rediteljeve ideje i zamisli, uložili mnogo i nekim besmislenim postupcima svojih likova uspeli da uliju dozu dramske uverljivosti, no nisu mogli da utiču na grandioznu ideju koja je pritiskala celi film i napolsetku ga slomila.
Ukratko: banalno, naivno, neuverljivo, patetično i u konačnici, uprkos 130 miliona uloženih dolara, neuspešno.
Goran Ivanišević