Polovina je leta 1995. i Mercedes iz 1978. juri putem prema zapadu. U njemu sede 14-godišnja En Ogast (Portman) i njena majka Adel (Sarandon). En se protiv svoje volje seli na Beverli Hils gde se Adel, koju je život u gradiću Bej Sitiju u Viskonsinu počeo da guši, nada da će ostvariti svoje snove. En je ljuta jer mora napustiti život kakav voli.
Adel je umorna od stalnog pritiska koji oseća zato što ćerci nedostaju dom i porodica i smatra da En odvaja od beživotne budućnosti i da joj nudi uzbudljiv novi svet. Njihova je prva stanica u Los Anđelesu hotel Beverli Hils, simbol Adelinog pohoda; zatim kreću u motel Travelodž i ono što će biti njihov stvaran život – obroci u zalogajnicama i vrlo običan jednosobni stan negde među običnim stanovima na Beverli Hilsu.
"Svuda samo ne ovde" drugi je izlet Vejna Vanga ("Dim") u svet nastanjen isključivo ženskim glavnim likovima. U ovom je slučaju kompleksnost ranijeg "Kluba sretnih žena" zamenjena varljivom jednostavnošću i pitkošću priče. Odnos majke i ćerke prikazan je u svim fazama, ne zaobilazeći nimalo glamurozne svađe, razočaranja, ali beležeći takođe i srećne trenutke.
Vrednost Vangove drame ne leži u otkrivanju novih dramskih obzora, već u hvale vrednom oživljavanju žanra suptilnim registrovanjem sjajnih glumačkih ostvarenja Suzan Sarandon i Natali Portman. Jedna od najzaslužnijih osoba za pomalo nostalgičnu atmosferu filma, radnjom smeštenog u sedamdesete, sigurno je snimatelj Rodžer Dikins, čest saradnik braće Koen.