"Nikad ne reci nikad" je Bond film koji ne pripada zvaničnoj filmskoj seriji i pojavio se u bioskopima iste godine kad i "Oktopusi" sa Rodžerom Murom u glavnoj ulozi. Koreni ove zavrzlame sežu do 1960. godine kada su Jan Fleming i Kevin Makori radili na scenariju koji nikad nije upotrebljen za film.
Fleming je nemalo zatim napisao "Operaciju grom" posle čega ga je Maklori optužio za plagijat. Ishod dugotrajne pravne bitke doneo je Makloriju pravo na ekranizaciju njegove verzije "Operacije grom", nezavisne u odnosu na franšizu koja je u vlasništvu producenatskog tima Brokoli-Salcman. Iako je film izašao pod etiketom kuce Em-Dži-Em (studio je vlasnik prva na Bond filmove) nikada nije dobio tretman kao ostali filmovi iz zvanične Bond serije.
Pošto je zahvaljujući umešnosti, šarmu i Kjuovom arsenalu došao glave gotovo svim najvećim pretnjam po mir u svetu, Bond je doživeo veliki udarac. Njegova šefica zaključuje da je vreme za pauzu pa svog najboljeg 00 agenta šalje na odmor. Međutim, Bondovo lenčarenje je kratkog veka. Prekida ga Largo (Klaus Marija Brandauer), drugi čovek zloglasne zločinačke organizacije Spektra. Agenti ove organizacije pod komandom Ernesta Blofelda (Maks von Sidov) ubacuju se u američku vojnu bazu u Velikoj Britaniji i kradu dva superrazorna nuklearna projektila. Ucenjuju NATO preteći da će projektili biti lansirani na gusto naseljena područja ukoliko im se ne isplati pozamašna otkupnina.
Zato se NATO za pomoć obraća tajnoj službi Njenog veličanstva i Bondova misija je jasna: potrebno je vratiti projektile i eliminisati Blofelda i Larga. Jedna od glavnih protivnica mu je fatalna Fatima Blaš (Barbara Karera), ali i Bond ima svoje adute: zahvaljujući neodoljivom šarmu uspeva da osvoji Largovu devojku Dominu (Kim Besinger).