U filmu Pad režisera i scenarista Tarsema Singa, snimanom na dvadesetak lokacija širom sveta tokom duge dve godine, vizualni elementi (prvenstveno kamera, scenografija i kostimi) doista su impresivni - mnogi kadrovi čine se poput oživljenih umetničkih fotografija. Osnovna nit priče, maštanje bolesne devojčice (Aleksandria je zbog slomljene ruke u bolnici, a ozleđeni joj kaskader raspiruje bujnu maštu mističnom pričom o petorici osvetnika koji žele ubiti zlog Odiusa) te putovanje izmišljenom zemljom u kojoj likove tumače iz svakodnevice znana joj lica, podsetit će gledaoce na Čarobnjaka iz Oza, ali scenaristički sklop nažalost nije tako uspeo.
Naime, režiser je razlomio stvarnost i maštu na manje delove, ali od fragmenata složena celina ne funkcioniše, zato što onemogućava gledaocu uživljavanje. Također, ni depresivna provodna nit nije se pokazala kao najs(p)retnije rešenje za avanturistički film, što Pad u svojoj osnovi jest. Veliki napor uložen u snimanje nije, nažalost, urodio željenim plodom, jer film kao celina nije ni približno na nivou svoje fascinantne vizualne komponente.
Goran Ivanišević