Još kao detetu Dejvidu je dijagnostifikovana šizofrenija pa je godinama boravio po psihijatrijskim bolnicama. Sada u ranim 30-ima i ponovno u bolnici, Dejvid se izgubi u dinamici strogog režima života u bolnici: doručak, ručak, večera, terapija, lekovi, spavanje.
Preostalo vreme Dejvid provodi u društvu svoje pričljive prijateljice Leni, takođe pacijentkinje, čija dugogodišnja zavisnost o narkoticima i alkoholu nije nimalo narušila njen bezgranični optimizam da će se njena sreća uskoro promeniti. Ugodna apatija Dejvidove rutine preokrene se naglavačke dolaskom prekrasne i zabrinute pacijentkinje Sid.
Osećajući zapanjujuću međusobnu privlačnost, Dejvid i Sid dožive iznenađujući susret nakon kojeg se Dejvid mora suočiti sa šokantnom mogućnošću da su glasovi koje čuje i vizije koje ima možda stvarni.