Budući da je više od pola svog života proveo na mučnom mestu, punom nasilja, agresije i silovanja, nije imao priliku da odrastie kao svi drugi. Nakon 19 godina čekanja smrti, Daniel izlazi iz zatvora nakon što se proverom DNK dokaza ustanovilo da on nije silovao Hannu, svoju devojku, za čije je silovanje i ubistvo osuđen, a za koje ne znamo je li ga i počinio.
Iščekujući smrt pune dve dekade, zlostavljan, izolovan u ćeliji bez prozora i komunikacije sa svetom, Daniel začudo nije izgubio zdrav razum. Prihvatio je sudbinu koja ga je snašla, naučio je ceniti vreme između sekundi i usmerio ga na iščitavanje knjiga i autorefleksiju.
Trajno se odrekao nade, želja i iluzija kako bi stekao unutrašnji mir. Ali, želje su se ipak ostvarile, one kojih više nije imao, pa Daniel prilikom izlaska iz zatvora u javnom nastupu ispoveda svoju nespremnost za ono što ga očekuje vani, svestan zastrašujuće činjenice da mu zatvorski model opstanka, jedini za koji trenutno zna, u novonastalim okolnostima postaje potpuno neprimjenjiv. Iz navedenog očigledno je da McKinnon priču postavlja s aspekta filozofije donoseći, posredstvom očaravajućih dijaloga, intrigantna razmišljanja koja spadaju u domen ontologije, eshatologije i egzistencijalizma.