Otova sekretarica sačuvala je dnevnik njegove ćerke, njene sveske i debeli svežanj ispisanih listova, u kojima Ana opisuje to teško vreme za Jevreje u Amsterdamu i šire. Kroz te zapise, Oto saznaje kako je Ana doživljavala svoju svakodnevicu u skrivenom hodniku, koliko se usamljeno osećala i neprestano plašila da će biti otkrivena. Transkribujući njen dnevnik, Oto uviđa koliko je malo poznavao svoju ćerku. Dramatizacije, dokumentarni i arhivski materijal i novi, iznenađujući intervjui sa njenim prijateljima, uvešće gledaoce u Anin svet i ispričati njenu priču. Reči njenog dnevnika evociraju njene strahove, snove, ljubav i žudnje, njenu viziju moguće budućnosti i realnost iznenadnog stradanja.