Neverovatno snažna priča o smrti koja slavi život prikazuje dobrodržećeg četrdesetogodišnjaka Franka kojem se iznenada postavlja dijagnoza tumora na mozgu koji se ne može operisati. Saznaje da je osuđen na samo par meseci života. Pokušavajući da se izbori sa teškoćom prihvatanja neizbežnog: jačanja simptoma njegove bolesti i medicinskim tretmanima, Frank koristi svoj ajfon kao jedan vid emotivnog dnevnika. Kroz borbu i uložene napore, članovi porodice se udaljavaju ali istovremeno nemilo saznanje ih i drži na okupu. Reditelj Drezen je tokom snimanja filma koristio iskustva i lekara i porodica koje su se suočile sa sličnom traumom - u filmu igraju i pravi doktori i medicinski radnici, čime se pojačava realnost prikazanog na filmskom platnu. Bez elemenata mračnog, ovaj film, sačinjen po principu "lažnog dokumentarca", mirno nas upućuje na činjenicu da je smrt deo života, podjednako kao i rađanje, poručujući da se strah od smrti potpuno gubi kada se uvećaju ljubav i solidarnost.