Treći Rajh nije nameravao dopustiti židovskim sportašima da sudeluju u takmičenjima za kvalifikacije ni nastup na Olimpijskim igrama. Bilo bi ponižavajuće da pobedi židovski sportaš. No, Amerikanci su svoje sudelovanje na Olimpijskim igrama uslovljavali upravo time: ako Nemačku ne budu predstavljali njezini vrhunski sportaši, neovisno o tome jesu li Židovi ili arijevci, Sjedinjene Države bojkotirat će Olimpijadu. Posebno se to odnosilo na vrsnu atletičarku Gretel Bergmann (K. Herfurth), rekorderku u skoku u vis. U vreme nacističkog režima Gretelin otac predosetio je što će se u zemlji događati, i poslao je Gretel u London, kako bi nastavila trenirati i živeti izvan opasnosti. No, nakon američkog ultimatuma, i Gretel je pozvana da se vrati u Nemačku i da nastupi na kvalifikacijama. Naoko, olimpijsko joj je vodstvo omogućilo da ravnopravno sudeluje u takmičenjima. U stvarnosti, stvari su stajale posve obrnuto: bojkotirali su je i diskriminisali na svakom koraku, tim više što je bila znatno bolja od ostalih skakačica. No, odbor se dosetio još nečemu: na takmičenje je pozvana Marie Ketteler (S. Urzendowsky), muškobanjasta devojka, koja se skrivala od majke kako bi čitala, najradije nosila mušku odeću kad su joj dopuštali, nije imala grudi ni ikakva druga obeležja ženskog tela. Marie i Gretel delile su spavaonicu i to ih je zbližilo, kao i činjenica da Marie nije delila nacističke nazore ostalih takmičarki. Marie sa ostalima nije delila ni kupaonicu, uvek se zaključavala u zasebnoj kabini, a na takmičenjima jedino je ona, uz Gretel, sa lakoćom preskakala letvicu. Uoči same Olimpijade stvari su krenule neočekivanim tokom.