Moric (J. Hillmann) živi kod tete dok je otac (P. Lohmeyer) na terenu u Španiji, gde kao inženjer radi na vetroelektranama. Moric nije previše sretno ni samopouzdano dete, majka ih je napustila, a jači i drskiji dečaci ga zlostavljaju. Kad krene u poset ocu u Španiju, na aerodromu ga uzalud čeka, tata je zakasnio. U čekaonici upozna mladu devojku Viki (B. Ballbé), koja se sažali na dečakom i da mu svoj broj ako mu slučajno zatreba. Kad dežurni policajci primete dečaka koji satima sam sedi na aerodromu, on bjži kako ga ne bi uhapsili, te se tako mimoiđe sa ocem. Lutajući, sretne neobičnog čoveka koji se predstavi kao vitez Don Kihot (C. M. Herbst), star 500 godina. Nastave lutati zajedno. Kad ga Moric pita kako to da govori nemački, ako je španski vitez, Don Kihot mu odgovori da je to zato što on govori jezik srca. A kad ogladne i dečak pita kako će kupiti hranu kad nemaju novac, Don Kihot kaže kako njega svi poznaju pa će im dati. Zaista, tako i bude, jedino što trgovci poslije međusobno komentiraju: jadan čovek, nije sav svoj, ali je dobar...