U središtu priče je jedan ljubavni slučaj, afera između Inge Lebenshajm, novosadske Nemice zanosne lepote koja se 20 godina nakon rata vraća iz Beča u svoj rodni Novi Sad, i Sergija Rudića, heroja II svetskog rata, koji se nije snašao u posleratnom životu, i koji se svakog vikenda vraća u Novi Sad bežeći od svog i poslovno i emotivno zaglibljenog života u Beogradu. Iako su poznanici iz gimnazijskih dana, njih dvoje se nisu videli 20 godina jer je Inge pred kraj rata morala da pobegne iz zemlje budući da je njen otac bio jedan od vodećih novosadskih nacista. Ova posleratna romansa dvoje ljudi na pragu četrdesetih godina života je opterećena njihovim strahom da im je ovo možda poslednja prilika da povrate svoje ratom razvejane živote. Jer Ingi je rat odneo sve koje je volela i ostavio je nesposobnom za emotivne odnose, da rađa iako su joj "svi reproduktivni organi zdravi" i ravnodušnom do mere da se predala u brak sa čovekom kog jedva da podnosi, gotovo bolesno racionalnim i poslovno veoma uspešnim Baltazarom Šultajsom. Sergije je pak u SKOJ pa onda i u rat uleteo gorljivo, sa nepromišljenošću jednog maturanta što bi ga koštalo glave da nije njegovog brižnog prijatelja, čudaka i samotnjaka dobrovoljno samoizgnanog u knjige, Eugena Pataka. No ni on ga nije mogao spasiti od krivice koju će nadalje nositi zbog pogibije njegove prve devojke i saborca. I nakon rata Sergijev život su nastavile da obeležavaju dobre namere koje su nekako uvek vodile teškim porazima i, po njega bolnim, razbijanjima jedne po jedne iluzije. Upravo gubitak iluzija u sudaru sa stvarnošću i cinizmom novog vremena čini okosnicu i glavni motiv ove priče.