Iako ima samo deset godina, Džek je odgovoran za sebe i mlađeg brata Manuela i to ga ispunjava ponosom. Njihova samohrana majka danju radi, a noću često izlazi. Oca nema ni na vidiku. Jednog dana, Manuel se tokom kupanja opekao vrelom vodom i Džek je okrivljen za tu nezgodu. To je dovoljan razlog socijalnim službama da ga smeste u dom u kom strašno čezne za svojom kućom. Ubrzo upada u nevolju i napušta dom. Vraća se kući, ali saznaje da majke ponovo nema. Džek i Manuel lutaju po gradu tražeći je. Spavaju u parkovima i podzemnim garažama, beže od policije i nailaze na neke odrasle osobe koje im pomažu, ali i na one koje su potpuno nezainteresovane i ravnodušne.