Početkom 1980-ih, Pjer Duran je napustio obećavajuću pravnu karijeru i posvetio se svojoj jedinoj istinskoj strasti, preponskom jahanju. Svu očevu finansijsku podršku uložio je kladeći se na mladog konja Žapelupa u kog niko drugi nije verovao. Bio je premali, previše tvrdoglav, previše nagao, imao je isuviše mana, ali i pored toga, posedovao je neverovatno skakačko umeće. Od takmičenja do takmičenja dvojac je bivao sve bolji i počeli su da ostavljaju svoj trag u svetu preponskog jahanja. Ali na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu doživeli su neuspeh i Pjer je morao da se suoči sa tim. Uz pomoć svoje žene Nađe i konjušara Rafaela, Pjer je povratio Žapelupovo poverenje i izgradio odnos koji ih je odveo do pobede na Olimpijadi u Seulu, 1988.