Otpušten je iz državne ustanove za lečenje narkomana i kreće u rodni grad, Oslo, gde treba da ode na razgovor u vezi sa zapošljenjem. Ali i druga opcija, da izvrši samoubistvo, je takođe u igri. Iako u fazi oporavka, Andersa još uvek duboko muče posledice njegove uništavajuće zavisnosti. Njegove oči su duboki ponor kajanja i krivice, usne mu trepere u trenucima krajnjeg razočaranja. To putovanje kroz ulice Osla koje se dešava u toku samo jednog dana, osvežiće njegova sećanja na roditelje, detinjstvo, stariju sestru, i sve to kao fragmente jednog potpuno otuđenog života.
Film je prikazan na festivalu u Kanu 2011. godine u okviru programa Un Certain Regard uz sjajne ocene kritičara.