Na Srbiju su krenule združene armije carevina Austrougarske, Nemačke i Bugarske. Braneći svaki put, svako brdo, svaku rečicu, kad su svako selo, svaka zaravan, svaki prevoj postajali istorijske kote, Srbija se, uzdajući se u pomoć saveznika, s vojskom, državnim ustanovama i silnim izbeglim narodom našla na Kosovu, preostalom slobodnom delu svoje teritorije.
Tu je svaka dalja borba postala nemoguća, pa su se srpska vlada i srpska Vrhovna komanda, izbegavajući kapitulaciju, odlučile za jedini, sudbonosan, ali u isto vreme i časni poduhvat da srpska vojska, srpska država i dotle izbegli narod napuste svoju državnu teritoriju i da se u više pravaca, po najvećoj zimi, povuče preko neprohodnih gudura Albanije i preko dela besputne južne Crne Gore ka Jadranskom moru, u susret saveznicima.
I srpski narod i srpska vojska bili su iscrpljeni, na ivici ljudskih snaga, izgladneli i slabo odeveni. Bio je to jedinstven poduhvat u istoriji, da jedna država ode u emigraciju.
Bilo je to nezapamćeno spašavanje nacionalne časti, veličanstveno po poduhvatu i po velikim žrtvama strašno. Najstrašnije u Svetskom ratu.
Mučeništvo srpskog naroda u marševima za opstanak naroda i njegovo oslobođenje steklo je divljenje slobodnog sveta za Srbiju i Srbe.
„Blagoslovena da si, zemljo, koja si ih ovakvim rodila!" - pisale su novine sveta.
Došavši saveznicima na Krf, Srbi su sve svoje patnje saželi u pesmu čežnje „Tamo daleko".
Ovaj stradalni srpski podvig od pre devedeset godina tema je filma „Gde cveta limun žut".