Niko ne može tako snažno, a istinito da iscrta lik onoga koji preuzima zlo, nesreću i patnju čovečanstva, kao čovek koji nigde ne pripada, niti je Ciganin, a nije ni ništa drugo. Teško da se ukupna životna istina može tako lako objediniti kao što je slučaj sa Perhanom i njegovim položajem. Dečak kome život odnosi u smrt majku, a otac ga napušta zauvek, ostaje da živi sa babom, u nemaštini, ali samo materijalnoj, čija ličnost objedinjuje iskustvo, ljubav i vitalnost moralne osobe.
Verujući da samo poštenje može da spase čoveka od pakla, i da samo tako čovek može da uspostavi ravnotežu sa prirodom koja je, po njenom mišljenju najvažnija za čovekov život, baba stvara ličnu filozofiju, znanje koje prenosi na Perhana. Čini to dok zajedno skupljaju krečni kamen, koji prodaju i od toga žive njih dvoje, zatim Perhanova mlađa sestra i Perhanov ujak, lenština i varoški švaler, suprotnost Perhanu i babi, čovek koji ne voli da radi, ali ipak zadržava privlačnost i neku čudnu toplinu, te duhovnost nasleđenu od babe.