Ubeđujući svog mladog pomoćnika da je posao putujućeg prodavca knjiga dobar posao, uvodeći ga u tajne zanata, stariji akviziter Buda, već načet životom, pred svima, pa i na svoje sopstveno iznenađenje, ne rekonstruiše svoj neuspeh, lutanja i nemoć, već snagom izrazite ljudskosti odbacuje svoju grubu životnu filozofiju koja mu je služila kao maska i otkriva svoje pravo lice. Da li se i dalje za bivšeg najboljeg đaka šabačke gimnazije, dečka koji je obećavao, akvizitera Budu može govoriti kao o običnom gubitniku i mizantropu?