Život je za Džoan (K. Lovel) bio izazov. Živela je u srećnom braku sa Džimom (R. Vilson), kolegom iz škole, nastavnikom fizičkog, i sa ćerkom Džoj (Dž. Pisana). Volela je svoj posao - rad sa slabovidnom decom - i kako bi ga što bolje radila, i sama je mnogo vremena provodila sa crnim povezom preko očiju i štapom za slepe. Prvi znak da i sa njenim vidom nešto nije u redu bio je kad nije mogla razabrati rozu crvenu boju, zatim joj je smetalo svetlo, pa nije mogla da vozi jer joj se činilo da su stakla na automobilu zamagljena. I onda je jednog dana ostala potpuno slepa. Dijagnoza je bila šokantna: degeneracija makule, bolest koja napada mnogo starije ljude i donosi potupno slepilo, no zbog nepoznatog uzroka, Džoan je oslepela potpuno i naglo. Nastavlja raditi u školi i zbližava se sa dečakom Korijem (Dž. Džonston), koji se ne miri sa životom među slepima i želi da ode. Slep je od rođenja i Džoan ga, koristeći se slikama iz sopstvenog pamćenja, uči stvarima koje Kori nikad nije video. Iz razgovora sa Korijem, Džoan shvata da je za slepe ljude mašta važnija od pamćenja i uviđa da njena iskustva mogu koristiti i drugima...