Deni (K. Moran) radi kao konobar za mršavu platu. Živi u malom stanu i sve što zaradi štedi za uređaj za snimanje, jer muzika je, kako kaže svom prijatelju Rodžeru (F. Votson), ono što živi i nakon tebe. Muzika je njegova najveća ljubav, zato i radi u baru u kojem noću može da svira na klaviru. Jednog dana za stolom koji poslužuje seda muškarac, žena (K. Šeperd) i mlada devojka (A. Rasmusen). Devojka mu se svidela na prvi pogled i on joj na odlasku krišom od roditelja dao papirić sa svojim brojem telefona. Nekoliko nedelja kasnije, kada je Deni već izgubio nadu, ona se pojavljuje u baru i objašnjava mu zašto ga nije nazvala: ne služi se telefonom jer je gluva. Dok ona sa strepnjom iščekuje Denijevu reakciju, Deni je samo očarano gleda i pokušava da nađe najbolji način da se razumeju. Njena gluvoća ga ne odbija, i gluva, Arijana je, on to zna, devojka njegovog života. Ono što će slediti niko nije mogao da predvidi, ali jedno je bilo jasno: svet je divan i svaki dan čovek treba biti svestan koliko je srećan što je još jedan dan pred njim, a u tom divnom svetu najvažnija je ljubav...