Zadnji je dan školske godine i grupa srednjoškolaca iz Bronksa ulazi u gradski autobus koji ih vozi kućama. Kako su pred njima letnji praznici i osećaju se slobodnije nego inače, ova slikovita grupa klinaca, kuleri, autsajderi te svi između, ponaša se baš kao što se tinejdžeri ponašaju u društvu svojih vršnjaka bez ikoga ko bi ih nadgledao. Ne primećuju odrasle među sobom, (koji su dovoljno pametni da im se maknu s puta ili izađu iz autobusa), oni ogovaraju i likuju, hvale se i zastrašuju druge, ulaguju se i međusobno poveravaju, pričaju istinite i naduvane priče te se fizički i verbalno svađaju. Ukratko, oni se nikomu neizvinjavaju što su svoji u ovako važnom trenutku u svojim životima, kada ih potreba i stvarnost odrastanja još nisu promenili. Tokom ovog popodneva, dok dan prelazi u večer, a oni se opraštaju jedni od drugih, te pomalo i od svog detinjstva, sva njihova prijateljstva, suparništva, probleme i ambicije postepeno se otkrivaju.