Naši mozgovi funkcionišu tako da nam ono što vidimo, čujemo, nanjušimo pomogne da popunimo prazninu s onim što nam naša očekivanja nalažu da bi tu trebalo da bude. Ovo nam pomaže da shvatimo rečenicu i čak kad slova nisu poređana pravim redosledom.
Ali dok je mozak izuzetan u procesuiranju reči oko nas, koliko bismo mu zapravo trebali verovati? Dovoljno da radimo više radnji odjednom, na primjer telefoniramo i vozimo? Mislite da je lako na primer voziti bicikl zatvorenih očiju? Ili da je lako kao svedok odabrati pravu osobu na prepoznavanju osumnjičenih za neki zločin?