Kad jedne večeri iziđe na balkon svoje kuće, te nakon što neko vreme promatra oblake i zvezde, čovek sa britvom u ruci (Luis Bunuel) počne rezati oko mlade devojke (S. Mareuil). Dok se na biciklu vozi ulicom, muškarac (P. Batcheff) izgubi kontrolu nad biciklom i padne, poslije čega se nađe u sobi neke devojke. Dok nepoznata osoba androgina izgleda strada u saobraćajnoj nesreći, devojka iz sobe ubija biciklista kojeg nepoznati muškarac toliko maltretira, da ga biciklist na kraju ubije. A nakon njihova obračuna sledi opuštajući i pomalo idiličan prizor na obali.
Posebno realistično prikazana događanja međusobno su vrlo slobodno asocijativno povezana fantastičnim detaljima, a segmenti sa naizmenično ugodnim i neugodnim prizorima izmenjuju se ritmički u skladu sa muzikom Mauricija Kagela i Martina Matalona, koji variraju i motive "Tristana i Izolde" Richarda Wagnera.
Debitantski Bunuelov film odlikuju naglašeni simbolizam i bavljenje frojdijanskim psihoanalitičkim motivima, uz istovremeno oslanjanje na elemente dadaizma i strukturu romana toka svesti, jer se celina objašnjava i kao eksplikacija unutarnjih monologa redatelja i Salvadora Dalíja. Oni su projekt zamislili kao ekranizaciju dva svoja sna, te se celina i svodi na niz međusobno slabo povezanih nadrealnih slika. Kreirajući vizualno iznimno zanimljiv i impresivno stiliziran "alternativni" onirički svet, Bunuel i Dalí jasno daju do znanja da je taj svet kontrast konzervativnoj i malograđanskoj stvarnosti.