Godine 1904. car Nikolaj II slavio je rođenje jedinog sina i napao Japan, dok su nemiri i revolucija besneli u celoj Rusiji. Pošto im je carstvo na ivici propasti, ruska carica nemačkog porekla Aleksandra, koja je bila majka princeza Anastasije, Marije, Tatjane i Olge, okreće se tajanstvenom i harizmatičnom monahu Raspućinu kako bi joj izlečio sina Alekseja od hemofilije. Iako je bio ubeđen da ima bogom dano pravo da vlada, Nikolaj nije uspeo da zadovolji potrebe svog naroda i izbegne učešće u predstojećem Velikom ratu. Posle bizarne smrti monaha Raspućina, čijeg se uticaja na Aleksandru car najviše plašio, povukao se sa trona kad je Duma, narodni parlament, zatražio da se skloni. U vakuumu moći koji je zatim nastao, Kerenski je hteo da se rat nastavi, dok su Lenjinovi revolucionari tražili mir. Pod jakom stražom, kraljevska porodica je konačno zarobljena i pogubljena.