Priča o dvostrukoj ličnosti, unutrašnjoj drami koju proživljava književnica i pisac dečijih priča domaćica Ketrin. Ona će da nagovori muža Hjua da odu izvan grada, u kuću u irskoj provinciji gde je odrasla. Hju provodi dane fotografišući dok Ketrin unutrašnji život i druga ličnost preuzimaju onaj realni. Podsvesne želje, griža savest, zajednička prošlost opsedaju Ketrin te dvojica muškaraca, pokojni muž Rene i Marsel, prijatelj sadašnjeg muža. Ketrin je svesna da su njene vizije nestvarne, tek pričinjavanja koja je opsedaju.
Snimljen u pustim predelima Irske, filmska se fotografija poklapa sa unutrašnjim stanjima glavne junakinje. Magloviti, pusti pejzaži, vodopad, jesenje doba, pogledi kroz prozor, refleks stakla, mutna svetlost, kadrovi su Vilmosa Zigmonda, jednog od najcenjenijih i najtraženijih holivudskih snimatelja čija filmska karijera broji više od 80 naslova među kojima su filmovi: Lovac na jelene, Oslobađanje, Opsesija te Bliski susreti treće vrste za koji je 1978. dobio Oskara.
Sem specifične kamere posebnu težinu, teskobu, strah i neugodnost izazivaju podložni zvukovi koje izvodi poznati japanski perkusionist Stomu Jamašta. Neprestano poigravanje s iluzijom i javom dovodi do pretapanja stvarnog i nestvarnog i kao takvo ostavlja gledaocu prostor za vlastite zaključke.