Trinaest priča o istoj stvari (2001)

Troj je mladi advokat koji proslavlja dobijenu parnicu. Časti pićem skeptičnog neznanca za šankom, koji mu kaže da se sreća nekome smeška, a nekome podsmehuje i ispriča priču o čoveku koji je dobio dva miliona dolara na lotu i postao nesretan: oteli su mu sina, punica ga je tužila verujući da joj pripada polovica dobitka. Vozeći se kući, raspoloženi i supijani Troj udari autom neku devojku - kasnije ćemo doznati da je to Beatrisa - učini mu se da je devojka mrtva i pobegne sa mesta nesreće. Otada će ga mučiti osećaj krivice i bit će opsednut tim događajem. Skeptik iz bara je Gene, šef manjeg odelenja jednog osiguravajućeg društva. Ima sina narkomana i lopova, ne veruje u sreću i živcira ga uvek nasmejani zaposlenik Bovman. Da bi dokazao da je Bovmanovo raspoloženje posledica sretnih životnih okolnosti i da bi mu "izbrisao osmeh", Gene mu daje otkaz. Nakon nekoliko tenutaka, Bovman se nasmeješi i kaže: "Sad ću možda otići na odmor o kojemu sam maštao." Njegov smešak spasit će život Beatrise u trenutku dok ona razmišlja o samoubijstvu, jer je shvatila da se sve u životu događa slučajno i bez smisla. Profesor fizike Valkert veruje da svaki uzrok ima posledicu i da je svako kretanje pokrenuto prvim potezom. Verujući u egzaktne zakone fizike, smatra i da mora imati ljubavnicu. U ovom složenom, zanimljivom, pametnom filmu priča nije ispričana linearno nego prateći likove i događaje koji će ih sve nekako povezati, a zaključak je pesimističan: ništa nema smisla. Sve je slučaj. Redateljica Džil Spreher napisala je scenarij sa svojom sestrom Karen. Zajedno su radile i prvi film, "Clockwatchers" (1997), također vrlo zanimljiv, o privremenim radnicima koji pokušavaju dokazati da postoje u svetu koji je prema njima potpuno ravnodušan. Film je bio vrlo zapažen i osvojio je više nagrada: za scenarij, režiju, sporednu mušku ulogu (Alan Arkin), udruženje kritičara Floride dodelilo je nagradu glumačkom ansamblu itd.