Godine 1776. američki kolonosti će da se pobune protiv britanske vlasti, na šta Britanci odgovoraju žestokom represijom. Njujorški traper Tom Dob protiv svoje volje uvučen je sukob, a njegov maloletni sin Ned će da se pridruži pobunjenicima. Mlada aristokratkinja Dejzi Mekkonahi takođe je srčana pobornica američke nezavisnosti i razočarana je svojim roditeljima koji sarađuju s obe strane u sukobu. Dejzi će da se zbliži sa Tomom i obavestiće ga da je okrutni britanski nadnarednik Pizi zarobio Neda. Tom spašava sina iz britanskog logora i pridružuje se ustanicima...
Tokom osamdesetih dva izuzetno skupa filmska projekta doživela su komercijalni krah i vrlo loše kritike, međutim, vreme je pokazalo da su oba pravi klasici. Prvi je vestern Majkla Simina "Vrata raja", a drugi "Revolucija" Britanca Hjua Hadsona. Potonji film počeo je prestižni američki producent Irvin Vinkler (Roki 1-5, Njujork, Razjareni bik) u povodu 200. godišnjice početka američkog rata za nezavisnost (američka historiografija preferira termin revolucija), a realizovao ga je u saradnji sa britanskom i norveškom filmskom kompanijom. Vinkler je režiju poverio Hju Hadsonu, koji se proslavio početkom osamdesetih sportskom dramom "Vatrene kočije", dobitnicom Oskara za najbolji film, originalni scenario, muziku i kostime (Hadson je bio nominovan za režiju), a godinu pre "Revolucije" snimio je vrlo zapaženu do tad najrealističniju verziju priče o Tarzanu, "Grejstok: Legenda o Tarzanu". Hadson je zahtevnoj temi američke revolucije pristupio izuzetno ambiciozno, stavljajući u centar, poput desetak godina ranije našeg Vatroslava Mimice u "Seljačkoj buni", tzv. malog čoveka, dok su vođe revolucije, uključujući i Džordža Vašingtona, ne samo izvan fokusa, nego ih u filmu uopšte nema. Zbog takvog pristupa Hadson je, baš kao i Mimica, naišao na veliko nerazumevanje.
Umesto glorifikacije rata za nezavisnost s nizom istorijskih osoba i dešavanja, Hadson je ponudio posebno izraženu epizodičnu kompoziciju s marginalcima kao junacima, a njegov realistično-naturalistični pristup, osim što je rezultovao izuzetnim ugođajem koji impresivno rekonstruiše istorijsko vreme, jasno je pokazao stihijski karakter američke revolucije te tzv. male ljude koji su se u ratu uglavnom našli iz egzistencijske nužde, a ne vođeni idealima (u tom smislu Hadsonov film podseća i na partizansku duologiju Antuna Vrdoljaka Kad čuješ zvona i U gori raste zelen bor). U glavnim ulogama pojavljuju se tri velike glumačka imena - Al Paćino (Kum 1-3, Miris žene, Karlitov način, Probuđena savest), D. Saterland (Klut, Dvadeseti vek, Kazanova, Svemirski kauboji) i N. Kinski (Tesa - čista žena, Ljudi-mačke, Pariz, Teksas). Spomenimo i kameo nastup pop dive Eni Lenoks, u to vreme članice popularnog i sofisticiranog dua Euritmiks.