Hildegarda (Barbara Sukova) je još kao dete došla u manastir u Disibodenberg. Tamo je rasla pod budnim okom saosećajne Jute (Mareile Blendl). U svojim se adolescentskim godinama zamonašila i među svojim vršnjacima bila je poznata po darežljivoj naravi i želji da pomogne drugima. Razvila je svoj talenat za pripremu biljnih lekova, kao i nadarenost za komponovanje. Nakon tri decenije u manstiru, izabrana je za starešinu.
Hildegarda je rođena u vreme kada se od žena očekivalo da služe, a ne da propovedaju. Međutim, ona je neustrašivo počela drugima da govori o svojim religioznim vizijama kojima se služila da bi iznela pouku o veri na način da je nadmudrila pravila. Hildegarda je takođe neustrašivo osuđivala nasilno samoponiženje koje je u njeno doba bilo uobičajeno među sveštenicima i monasima. Ona je verovala da vera rođena iz dobrote i predanosti vredi više nego ona koja je nastala iz straha i boli. Iako je Hildegarda svojim radom stekla mnoge prijatelje, takođe je stekla i neprijatelje. I dok su jedni napadali što se ne pridržava tradicionalne uloge žene u crkvi, drugi su tvrdili da njene svete vizije nisu delo Gospodnje, nego delo đavola.