Otići, ostati, dokumentarni film

Ovo je dokumentarna priča u o tome ko je otišao, ko se vratio, ko tek planira otići, a ko uopšte ne misli nigdje ići. Očigledno je tema regionalno, ali i sve više globalno, aktuelna jer živimo u vremenu velikih demografskih pomijeranja. Dodatno, u našem lokalnom ambijentu, nakon ratova ali i složenih ekonomskih prilika, ljudi opravdano i intezivno i dalje propituju ovakve motive. I naravno da nema konačnog odgovora, nego se čak u okviru jednog života ove stvari često mijenjaju u neodređenim i neplaniranim intervalima. Također, ovo je priča o domu. Gdje nam je kuća, gdje je prije bila i da li uopšte imam takvo mjesto pod suncem. Ni ovo nije jednostavno pitanje, pogotovo kada se otvoreno krene pričati o takvim stvarima. Ljudi naprosto ne razmišljalju o toj temi, svakako je htjeli-ne-htjeli žive i zašto onda i dodatno pričati o svemu.Protagonisti često kažu da je njihov ”topli dom” u nekim podstanarskim prostorima, a istovremeno svoje sopstvene kuće i stanove, na primjer, nekada uopšte ne doživljavaju na taj način. Rašomon je i ovdje prisutan kroz neočekivane i pomalo kontradiktorne odgovore. I na kraju se u ovom dokumentarcu sa svim spomenutim prepliće i pitanje domovine. Ni to nije lako za odgovoriti, iako čovjek ne bi očekivao. Čini se da je na našem lokalnom nivou pitanje domovine kompromitovano jeftinom populističkom propagandom, i onda ljudi često uopšte ne žele misliti i pričati o tome. Namik Kabil je autor ovog dokumentarca urađenog u formi nelinearno montiranih intervjua.