Prodaja NIS-a i izgradnja Južnog toka deo su Energetskog sporazuma koji su 2008. potpisali predstavnici tadašnje vlade. Energetski sporazum, ali i niz odluka nekoliko ranijih vlada, doveli su do toga da je Srbija u potpunosti postala zavisna od Rusije kada je reč o snabdevanju gasom i naftom. Na ovakav aranžman su pristali iako se ruska strana ni na jedan način nije obavezala da će Južni tok zaista biti izgrađen. Zbog obećanja da će Južni tok biti izgrađen i da će Srbija godišnje zarađivati 200 do 500 miliona evra od tranzitnih taksi, da će domaća industrija procvetati, da će biti otvoreno 2.000 radnih mesta, NIS je prodat bez tendera u direktnim pregovorima. Rusija je od Južnog toka odustala, a Srbija nije tražila reviziju Sporazuma.