Piere Morange (J. Perin) svetski je priznati dirigent koji u SAD-u prima tužnu vest iz svoje domovine Francuske. Majka mu je umrla i on se vraća kući na sprovod. Tokom boravka u Francuskoj poseti ga poznanik iz detinjstva Pépinot (D. Flamand) koji mu uruči dnevnik njihova zajedničkog učitelja iz popravnog doma Clémenta Matieua (G. Jugnot). Vrativši se mislima u 1949., Piere se počne prisećati kako je počelo njegovo bavljenje muzikom. Za to je zaslužan upravo učitelj Clément koji je poslije rata prihvatio posao u popravilištu u kojem je bio smešten Piere (J-B. Bonaire). Obzirom da svoje učenike nije mogao ni na koji način motivirati na rad i disciplinu, Clément se dosetio da ih kao zaljubljenik u muziku i nesuđeni kompozitor potakne na pevanje u horu. Njegova inicijativa neće naići na podršku konzervativnog direktora doma Rašina (F. Berléand), dok će mu sa druge strane sve veće probleme stvarati stariji štićenik Mondain (G. Gatignol) čije će delinkventno ponašanje početi uticati na druge dečake... Debi Kristopea Baratiera uverljiva je drama o odrastanju koja najviše duguje svestranosti svog autora čiji se dar za muziku oseća u svakoj sceni. Uz to, režiser se iskazao i u radu sa glumačkom ekipom, naročito sa njezinim dečjim delom. U glavnoj je ulozi G. Jugnot (Tandem, Une époque formidable), a također treba istaći i u vreme snimanja četrnaestogodišnjeg J-B. Bonairea (Hellphone, L'Auberge rouge). Naime, režiser je mladog glumca angažirao kao solista hora Petits Chanteurs de Saint-Marc čiji su članovi otpevali pesme iz filma. U ostalim su ulogama F. Berléand (Mon idole, Ma petite entreprise), K. Merad (Je vais bien, ne t'en fais pas, Essaye-moi), D. Flamand (Ceci est mon corps, La Vis) te glumac i dokumentarist J. Perrin (Un Uomo a metà, Le Peuple migrateur) čiji je, inače, Kristope Baratier nećak. Muziku za film napisao je Bruno Koulais (Vidocq, Microcosmos: Le peuple de l'herbe), dok je film dobio niz nagrada i nominacija. Među njima su dve nominacije za Oskara u kategorijama najboljeg filma izvan engleskog govornog područja i najbolje izvorne pesme ("Vois sur ton chemin"), dva Césara (za najbolju glazbu i ton), Evropska filmska nagrada za najboljeg kompozitora te nagrade na festivalima u Ljubljani, Austinu i Bangkoku. Film je 2004. u Francuskoj izbio na prvo mesto najgledanijih kinonaslova.